Letnje računanje vremena u svim republikama bivše Jugoslavije i većini evropskih zemalja ove godine počinje 28. marta u 2:00 sata, podešavanjem časovnika za jedan sat napred.
Letnje računanje vremena u Srbiji, prema Zakonu o računanju vremena, počinje u poslednjoj nedelji marta, a završava se poslednje nedelje oktobra. Cilj pomeranja vremena uglavnom je ušteda električne energije i korišćenje iskorišćavanje dnevne svetlosti. Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.
Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila Vlada 2006. godine je donet novi Zakon o računanju vremena prema kome je i računanje vremena usklađeno je sa Evropskom unijom.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time "produžava" dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve nedelje u aprilu.
Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, odredile su da početak letnjeg vremena počinje poslednje nedelje marta i završava poslednje sedmice oktobra kada se sat pomera unazad. Island je jedina evropska zemlja koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena.
Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena obrnut u odnosu na severnu.