Digitalpro | misli na vreme™

  • Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size

Vesti

Račun bez pečata i potpisa

El. pošta Štampa PDF

Od 1. marta 2018. godine Digitalpro je prestao sa slanjem poštom štampanih faktura i sličnih dokumenata.

Fakture i slični dokumenti šalju se isključivo elektronskom poštom ili preko DP B2B portala, DP Web šopa.

Na zahtev i o trošku klienta, faktura ili drugi sličan dokument može biti odštampana i poslata poštom:

≤10 listova: Regularno Ekspres >10 /listu
Srbija: 1,50 € 3,00 € 0,15 €
Inostranstvo: 3,00 € 25,00 € 0,20 €

Donošenjem Zakona o elektronskom dokumentu i izmenama Zakona o računovodstvu, formiran je potreban pravni okvir za uvođenje elektronskog dokumenta bez pečata i potpisa kao validne računovodstvene isprave, što je dodatno potvrđeno mišljenjem i objašnjenjem ministarstva.

Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-1077/2014-16 od 7.11.2014. godine

Računovodstvena isprava u elektronskom obliku mora da sadrži elektronski potpis ili identifikacionu oznaku odgovornog lica, odnosno lica ovlašćenog za izdavanje računovodstvene isprave.

„Saglasno članu 9. Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2013), računovodstvena isprava u elektronskom obliku mora da sadrži elektronski potpis ili identifikacionu oznaku odgovornog lica, odnosno lica ovlašćenog za izdavanje računovodstvene isprave.

Pojam „identifikaciona oznaka“ predstavlja svaku oznaku koja jednoznačno određuje, odnosno upućuje na odgovorno lice, odnosno lice koje je ovlašćeno za izdavanje računovodstvene isprave. Dakle, to može biti potpis, faksimil, ime i prezime, elektronski potpis i sl. kao i kombinacija pomenutih oznaka (npr. ime i prezime + potpis).


Objašnjenje Ministarstva finansija i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, br. 401-00-4169/2017-16 od 12.12.2017. godine

Odredbama člana 8 stav 1, Zakona o računovodstvu (Službeni glasnik RS, br. 62/13), propisano je da se knjiženje poslovnih promena, prihoda i rashoda vrši na osnovu verodostojih računovodstvenih isprava.

Član 8, stav 2 istog zakona navodi da računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.

Saglasno članu 9 Zakona o računovodstvu, računovodstvena isprava se smatra verodostojnom, ako je potpuna, istinita, računski tačna, prikazuje poslovnu promenu i sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica.

Članom 7, Zakona o elektronskom dokumentu (Službeni glasnik RS, br. 94/17), predviđeno je da se elektronskom dokumentu ne može osporiti ponovažnost, dokazna snaga, kao ni pisana forma, samo zbog toga što je u elektronskom obliku.

Članom 10, stav 1 istog zakona, propisano je da se elektronski dokument koji je izvorno nastao u elektronskom obliku smatra originalom.


Pogledajte/Preuzmite zvanični dokument: Objašnjenje – Računi bez pečata i potpisa

Iz navedenih zakonskih odredbi kao i datog Mišljenja i Objašnjenja ministarstva možemo zaključiti da privredni subjekti mogu izdati račun koji ne sadrži pečat i potpis, ali koji sadrži drugu identifikacionu oznaku koja upućuje na lice koje je odgovorno ili ovlašćeno za izdavanje računovodstvene isprave (potpis, faksimil, ime i prezime, elektronski potpis i sl. ili kombinaciju pomenutih oznaka).

Takođe Zakon o PDV-u u članu 42, koji govori o obaveznim elementima računa, ne navodi da su pečat ili potpis obavezni elementi računa, što znači da se računu ne može osporiti pravo na odbitak PDV-a, zbog toga što ne sadrži pečat i potpis


 

"Izvor: dreamweb.rs"
 

Letnje računanje vremena

El. pošta Štampa PDF

daylightsavings_2-265x300Letnje računanje vremena u svim republikama bivše Jugoslavije i većini evropskih zemalja ove godine počinje 28. marta u 2:00 sata, podešavanjem časovnika za jedan sat napred.

Letnje računanje vremena u Srbiji, prema Zakonu o računanju vremena, počinje u poslednjoj nedelji marta, a završava se poslednje nedelje oktobra. Cilj pomeranja vremena uglavnom je ušteda električne energije i korišćenje iskorišćavanje dnevne svetlosti. Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.

Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila Vlada 2006. godine je donet novi Zakon o računanju vremena prema kome je i računanje vremena usklađeno je sa Evropskom unijom.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time "produžava" dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve nedelje u aprilu.

Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, odredile su da početak letnjeg vremena počinje poslednje nedelje marta i završava poslednje sedmice oktobra kada se sat pomera unazad. Island je jedina evropska zemlja koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena.

Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena obrnut u odnosu na severnu.

Ažurirano u ( Subota, 27 Mart 2010 15:21 )
 

Počelo zimsko računanje vremena

El. pošta Štampa PDF

Zimsko računanje vremena počelo je noćas u tri sata posle ponoći, pomeranjem časovnika za jedan sat unazad.

Letnje računanje vremena u Srbiji, prema Zakonu o računanju vremena, počinje u poslednjoj nedelji marta, a završava se poslednje nedelje oktobra, a cilj pomeranja vremena uglavnom je ušteda električne energije.Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.

Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je sa Evropskom unijom.

"Službeno vreme" u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time "produžava" dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve nedelje u aprilu.

Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.

Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.

Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, odredile su da početak letnjeg vremena počinje poslednje nedelje marta i završava poslednje sedmice oktobra. Island je jedina evropska zemlja koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena.

Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena obrnut u odnosu na severnu.

Ažurirano u ( Nedelja, 25 Oktobar 2009 11:40 )
 

Počelo letnje računanje vremena

El. pošta Štampa PDF

Letnje računanje vremena počelo je noćas, 29.03.2015., u 2h posle ponoći, pomeranjem kazaljki časovnika za jedan sat unapred.

Letnje računanje vremena u Srbiji, prema Zakonu o računanju vremena, počinje u poslednjoj nedelji marta, a završava se poslednje nedelje oktobra, a cilj pomeranja vremena uglavnom je ušteda električne energije.Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.

Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je sa Evropskom unijom.

"Službeno vreme" u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time "produžava" dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve nedelje u aprilu.

Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.

Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.

Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, odredile su da početak letnjeg vremena počinje poslednje nedelje marta i završava poslednje sedmice oktobra. Island je jedina evropska zemlja koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena.

Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena obrnut u odnosu na severnu.

 
JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL